Зима долгой была,
И только что началась весна!
И первые солнечные лучи весь город озарили!
И мне так хотелось ощутить их тепло на своем лице,
Вот почему я тебя ждала на улице.
На одном из множества серых зданий,
Я заметила балкон с цветами!
Цветы полностью заполнили его,
Даже ограждения видно не было.
Но зато желтый зонт на балконе,
Весело улыбался мне!
Балкон был весь озарен солнечными лучами!
И словно какая-то прекрасная мелодия
Слышалась мне...
И еще слова весна, la primavera...
Kогда ты вышел на улицу,
Я от восторга воскликнула:
«Посмотри на эту красоту,
Тебе нужно написать картину,
Надо встретить весну!»
У тебя возникло то же самое ощущение!
И тебя вдохновила весна,
Ее яркие цветы,
Мы оба были удивлены,
Просто глаз не могли от балкона отвести.
Ты написал картину.
Мы ее «La Primavera» назвали.
Это была весна нашего искусства!
Тияна Йокич
La Primavera
Зима је дуга била,
ведрина пролећа тек је долазила!
Цео град био је обасјан првим зрацима сунца...
Осећајући њихову топлину на свом лицу,
замишљено сам гледала низ улицу.
На једној од сивих зграда,
балкон са цвећем сам угледала!
Цвеће је цео балкон прекрило,
од очију је и ограду скрило.
Само ми се жути сунцобран са балкона
весело смешио!
Балкон су сунчеви зраци обасјавали!
И као да су звуци предивне мелодије
до мене допирали...
И речи пролеће, la primavera…
Када сам те на улици угледала,
одушевљено сам узвикнула:
„Погледај ову лепоту и насликај слику!
Пролеће нам долази,
твојом ћемо га сликом поздравити,
док кроз наше животе пролази!”
У теби се исто осећање родило,
пролеће нас је обоје надахнуло!
Јарки цветови су нас задивили,
док смо у балкон гледали.
Ти си насликао слику.
„La Primavera” смо је назвали.
Да је то било пролеће наше уметности,
тада још нисмо знали.
Tијана Јокић
